Милан Брдар: Хајдегеров окрет – разлози, смисао и домети

Аутор у тексту истиче разлоге због којих је Хајдегер предузео заокрет у својој филозофији, као и смисао и значај тог потеза. У првом делу, Милан Брдар аргументује тезу да разлози за окрет које наводи Хајдегер: субјективизам и антропоцентризам позиције SuZ, нису оправдани. Прво, аутентичност Dasein-а се довршава преузимањем разумевања бивствујућег из Се које је конститутивно за појам света. Dasein губи првенство, пошто том разумевању само даје своју конкретизацију; друго, анализа аутентичности у SuZ такође показује да трансцендентални статус има свет а не Dasein, те да је разумевање из Се значајније за разумевање бића од разумевања Dasein-а које је само спецификовано прво. И треће, Dasein је тиме децентриран а антропоцентризам/субјективизам превладан већ спроведеним окретом према свету. Који су онда разлози за окрет, поставља питање Брдар у свом тексту.

Наиме, први разлог је садржан у Хајдегеровој критици метафизике: да је биће увек мисливо као бивствујуће и путем бивствујућег. Други разлог је у томе што већ спроведен окрет према свету није довољан, пошто разумевање које Dasein преузима из Се, подлеже разумевању бића преко бивствујућег с обзиром да се Dasein у свакодневици бави бивствујућим (као Vorhandene i Zuhandene) и отуда стиче (пред)разумевање бића. Зато Хајдегер напушта онтичко утемељење онтологије у правцу онтолошког утемељења (у бићу а не у бивствујућем), и то је разлог за предузимање окрета као потеза: од бивствовања ка бићу.

У трећем делу рада, аутор развија значај окрета за Хајдегерову филозофију. Пошто је разграничио окрет у мишљењу (Wendung) од онтолошког заокрета у повести бића (Kehre), Милан Брдар истиче два вида његовог значаја: прво, анализа окрета води увиду у хегелијански карактер филозофије Хајдегера II, а друго, указује да је филозофија те фазе значајна за разумевање Хајдегерове везе с нацизмом.

Уредница Оливера Нушић