Стваралаштво Антона Еберла

Антон Еберл, аустријски пијаниста и композитор, рођен је у Бечу, 13 јуна 1765. године. Његов музички таленат постао је очигледан већ када је био дете, те је са осам година изводио приватне реситале у Бечу. Иако је, на наговор оца, најпре студирао право, након банкрота своје породице био је препуштен музици као животном позиву. Часове композиције вероватно му је држао Волфганг Амадеус Моцарт, са којим је ускоро постао близак пријатељ. Са непуних 19 година одржао је први солистички концерт у Бечу, а три године доцније његово прво сценско дело наишло је на одобравање Кристофа Вилибалда Глука. Еберл је кроз своју читаву каријеру првенствено био веран жанровима камерне музике који су били намењени кућном музицирању грађанске класе, те који су своју публику стицали путем штампаних издања. Многе Еберлове композиције, поготову његова рана дела за клавир, неретко су штампанe као Моцартове, а Еберл је услед тога писао протесна писма штампарима, у чему му се доцније придружила и Моцартова удовица, Констанца Моцарт. У току своје каријере Еберл је у два наврата боравио у Санкт Петербургу, први пут у периоду од 1796. до 1799. године, а други пут у току 1801. и 1802. године. У Русији је Еберл изградио завидну репутацију, па је радио као пијаниста, учитељ клавира и музичар при двору. Посебно се издваја његово ангажовање на једном од првих циклуса извођења ораторијума Стварање света Јозефа Хајдна, у децембру 1801. године. По повратку у Беч из Санкт Петербурга, Антон Еберл компоновао је низ инструменталних дела захваљујући којима су га савременици препознали као аутора који се може мерити са достигнућима Лудвига ван Бетовена. У емисије ћете чути Еберлову Сонату за клавир у четири руке у Еф-дуру, опус 7 број 2, и Други клавирски квартет у ге-молу, опус 25. Сонате из опуса 7 Еберл је написао и објавио током свог првог боравка у Санкт Петербургу, посветивши их контеси Наталији Орлов; Соната у Еф-дуру садржи ставове Allegro, Andante и Rondo: Vivace. Други клавирски квартет у ге-молу компонован је 1804. године и објављен у Лајпцигу и Берлину. Конципиран као четвороставачни, Еберлов квартет плени динамичким контрастима, ритмичком инвенцијом, инкорпорирањем елемената жанра фантазије, те посебно прегнантним лаганим ставом; ставови су Allegro con spirito, Adagio, Scherzo и Rondo: Vivace assai.