Антологија српске музике

Растислав Камбасковић, рођен у Прокупљу 1939. године, завршио је теорију музике, а потом и студије композиције у класи Василија Мокрањца на Факултету музичке уметности у Београду.

Након специјализација у студију Западнонемачког радија у Келну 1968. године и РАИ-ја у Риму 1973, стиче и звање магистра у класи Предрага Милошевића на Факултету музичке уметности у Београду. Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Камбасковић је радио у Радио Београду, најпре као уредник за студијска снимања камерне и вокално-симфонијске музике, а потом и као руководилац Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд. Крајем осамдесетих година прошлог века, Камбасковић постаје предавач на Катедри за теоријске предмете Факултета музичке уметности у Београду, где остаје до одласка у пензију. Дела овог аутора су више пута освајала признања Удружења композитора Србије, а 1974. године добио је и награду Београдских музичких свечаности за композицију Офранде.

Растислав Камбасковић заузима истакнуто место у историји новије српске музике. У његовом опусу који броји више од двадесет остварења солистичке, камерне, вокалне, симфонијске и вокално-инструменталне музике, сусрећу се две доминантне стилске линије српске музике XX века: „С једне стране, неокласицизам, оличен у очувању одређених обликотворних принципа наслеђених од традиције, а с друге стране, експресионизам, којем дугује свој емотивни набој", рекао је Властимир Перичић.

Аутор емисије Јелена Дамјановић
Уредница Ивана Неимаревић