уторак, 23.08.2016, 20:00 -> 14:43
Извор: Трећи програм
Уметност интерпретације
Пијаниста Франческо Пијемонтези изводи Прелиде Клода Дебисија
Овај млади швајцарски пијаниста, рођен 1983. године, последњих година је у фокусу светске музичке јавности. Лауреат је такмичења Краљице Елизабете у Бриселу, а изабран је међу уметнике „Нове генерације“ Би-Би-Сија 2009. године. Дебисијеви Прелиди су трећи компакт диск који је издао овај уметник и то пре само месец дана у продукцији дискографске куће Наив. Ова дела изузетно добро леже Пијемонтезију, чији пијанизам је лирски, деликатног тушеа и оријентисан ка истицању колористичких и динамичких могућности клавира. Притом, пијаниста свира на основу новог издања Дебисијевих Прелида који је приредио један од најбољих познавалаца опуса француског композитора Рој Хауит, уз коришћење знања које му је пренела његова професорка Сесил Усе. Наиме Пијемонтези открива како је Прелиде учио из партитуре која је била препуна анотација Марсела Чампија, иначе професора Сесил Усе. Сам Чампи је сарађивао са Дебисијем, те се претпоставља да је у овој паритури један од слојева записа оловком потекао од самог композитора. Пијемонтези каже: „Ова партитура је запањујућа – толико ознака, лукова и прстореда записаних у различитим бојама и слојевима над сваком нотом и акордом, уз коментаре и примедбе и за најситније детаље... Дебисијева дела су изазов за пијанисту на више начина: она су технички захтевна, али истовремено траже виртуозни третман боја, сенчења и карaктера”, завршава Пијемонтези.
Све ове карактеристике могу се чути у његовом извођењу Прелида, као и прецизна и не претерана употреба педала што је један од основних чинилаца правилне дистрибуције колорита у Дебисијевим клавирским делима. Овакав, „суви звук“, без реверба, у којем је клавир снимљен изблиза, јако добро функционише у питорескнијим и разиграним комадима попут „Ватромета“, „Оно што је видео ветар са запада“ или „Омаж за Ес Пиквика“, док ова „звучна уздржаност“ даје чудан ефекат у масивније замишљеној Потопљеној катедрали или Корацима у снегу који постају потпуно огољени на своју лирску суштину. Ипак, у свим Прелидима Пијемонтези лепо ваја проточност музике, док овакав сведени звук као да отвара врата прошлости налик прустовској потрази за изгубљеним временом.
Уредница емисије Ксенија Стевановић
Коментари