Румунска проза – Марин Преда (приче)

Марин Преда један је од најзначајнијих послератних румунских писаца. Био је новелиста, романсијер, комунистички посланик у Великој народној скупштини и академик. Рођен 1922. у селу Силиштеа-Гумешти, у сеоској породици са много деце, похађао је најпре школу у свом родном селу, а затим школе у Абруду и у месту Кристур–Одорхеј. Преселио се у Букурешт 1941, где је постао коректор у дневнику Време. У априлу 1942, у својој двадесетој, дебитује са скицом Опрљени, а за њом следе Вампирица, Багрем, Коњ, Ноћ, У пољу. Приповетка Коњ написана је 1943. и читана у књижевном кружоку Еуђена Ловинескуа, Летач. Уврштена је у његову прву збирку приповедака објављену 1948, Сусрет међу земљама. Између 1943. и 1945. служио је војску, што ће одјекнути у неким од његових каснијих радова. Године 1945. запослен је као лектор у новинама Слободна Румунија, а почев од 1952. радио као лектор и уредник часописа за културу Румунски живот. За свој роман Породица Моромете 1965. добио је најпрестижнију Државну награду за књижевност. Са својом другом супругом, Етом Векслер, 1965. на румунски језик преводи роман Куга Албера Камија. С Николајем Ганеом 1970. на румунски преводи роман Зли дуси Ф. М. Достојевског. Године 1968. изабран је за потпредседника Савеза писаца, а 1970. постаје директор издавачке куће Румунска књига коју води све до своје смрти. Године 1980. у својој матичној издавачкој кући објављује свој последњи роман, Највољенији Земљанин, који је схваћен као оштра критика на рачун комунизма. Након неколико кратких недеља на тржишту, роман је повучен из свих јавних, универзитетских и школских библиотека, и из свих књижара. Недуго затим, 16. маја 1980. Марин Преда умире у одељењу за писце дворца Могошоаја. Његов брат, Саје, сматра да га је убила Секуритате, али докази из досијеа Националног савета за проучавање архива Секуритатее су нестали. Његова породица уверена је да је његова нагла смрт повезана са објављивањем романа Највољенији Земљанин. Марин Преда сахрањен је у Алеји писаца, на гробљу Белу у Букурешту.

Белешку о Марину Преди написао је преводилац његових прича, Ђура Миочиновић.

Текстове чита Ковиљка Панић. Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.