"Песме тундре" Кронос квартета и Тање Тагак

У питању је издање на којем је један од најпознатијих камерних ансамбала данашњице сарађивао са инуитским уметницима који негују специфичан облик „грленог“ певања, познатог као „катајак“. Чланови Кронос квартета били су инспирисани овим певање, те су у више нумера покушали да га опонашају посебном техником свирања – кружним покретима гудалом и великом количином притиска на жицу, којим је произведен груб и шкрипући звук.

Поред овако необичног звука гудачког квартета, на компакт диску Кронос квартета забележене су и нумере у којима је овај медијум традиционалније третиран, док је уплив аутентичног, инуитског звука ограничен пре свега на људски глас и певање Тање Тагак. Ова уметница је присутна на канадској музичкој сцени више од десет година, а током 2014, освојила је низ престижних признања као што су награде Поларис и Џуно. Оно што је специфично за вокaлни израз Тање Тагак јесте да је успела да развије сасвим особену технику инуитског грленог певајна помоћу којег успева да изведе деонице које би иначе изводиле две певачице. Наиме, „катајак“ певање, поред мелодија, подразумева и имитирање различитих звукова природе и животиња, које двоје певача најчешће изводе у техници хокетуса, чиме се ствара непрекинути ритмични ток. У делу Песме тундре, ово физички напорно певање Тања Тагак изводи сама, пресецајући га рецитовањем и декламацијом стихова Лакулука Вилијамсона Баторија, заснованим на гренландским митовима о богињи Седни. Ову композицију, канадског аутора Дерека Чарка, су 2008. године поручили Удружење Филхармоније из Лос Анђелеса и диригент Еса-Пека Салонен, а исте године је премијерно изведена у дворани Волт Дизни у Лос Анђелесу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић