Оркестарске композиције Оторина Респигија

Иако је прва асоцијација на Респигијеву оркестарску музику композиторова чувена „Римска трилогија“ – Римске пиније, Римске фонтане и Римски празници, на овом издању можемо открити још три, ређе извођена дела овог италијанског аутора која сведоче о његовом великом умећу оркестрације, осећају за тонску боју и завидној музичкој инвенцији. У питању су дела настала током треће и четврте деценије XX века – Метаморфозеон из 1930, Балада гномова из 1920. и свита из балета Белкис, краљица Сабе из 1934. године.

Поменута свита заснована је на целовечерњем балету у којем је описан сусрет ове јунакиње и краља Соломона. Међутим, ово дело није доживело велики успех, те да би спасао композицију од заборава, Респиги је створио четвороставачну концертну свиту. Први став, „Соломонов сан“ описује величанственост израелског вође, док је „Плес Белкис у зору“, који ћемо преслушати на почетку емисије, изразито заводљиви и егзотични приказ краљице. „Ратни плес“, са доминантним звуком удараљки доћарава кораке младих ратника, док завршни „Плес оргија“, у којем Белкис поздравља Соломонове војнике, поседује доста сличности са Посвећењем пролеће Игора Стравинског. Интерпретација Краљевске филхармоније из Лијежа и Џона Нешлинга је снажна, али контролисана у фортисимо одсецима, а гипка и минуциозна у атмосферичном другом ставу.

На компакт диску посвећеном Респигијевим мање познатим композицијама, представљена је и оркестарска гротеска Балада гномова, која је остала готово непознато дело у опусу овог аутора. Инспирисана је мрачном поемом Клаудија Клаусетија, која се наслања на традицију деветнаестовековних прича о бескрупулозним женама које заводе своје мушке жртве и воде их ка потпуној деструкцији. У Респигијевом делу, два женска гнома живе у замку крај реке, у које маме путнике-пролазнике, да би са првим јутарњим сунцем бацале њихова раскомадана тела у воду. Музика дословно прати ова дешавања, драматичним и евокативним темама. Мајсторство Респигијеве оркестрације, исказано четири године раније у Римским фонтанама, овде успева да дочара сваки узвик и злосутни смех, док се у извођењу Краљевске филхармоније из Лијежа и Џона Нешлинга, посебно истиче корпус удараљки у завршном одсеку композиције.

У емисији ћете чути и снимак прве композиције на компакт диску издавачке куће БИС – то је Респигијева тема са 12 варијација Метаморфозеон. Дело је посвећено Бостонском симфонијском оркестру, а настао је поводом прославе 50 година постојања овог ансамбла, који је том приликом поручио и Симфонију псалама Игора Стравинског, Трећу симфонију Алберта Русела и Четврту симфонију Сергеја Прокофјева. Након премијере, 7. новембра 1930. године, критичар Boston Treveler-а је забележио „да је Респигијева Тема са варијацијама колосално остварење. Он је велики геније мелодије, са апсолутном техничком контролом и пре свега бриљантном оркестрацијом“. Међутим, сам Респиги није био уверен у вредности овог дела, које је сматрао тек стилском вежбом, написаном по поруџбини, те га чак није никада ни представио италијанској публици. Када чује интерпретацију Краљевске филхармоније из Лијежа и Џона Нешлинга слушалац ће се свакако запитати зашто је композитор ово мислио? Овај одличан снимак прати све промене расположења и атмосфере овог дела, са нарастајућим, некада тамним бојама у оркестру, посебно топлим бојама дувача, које изненада нестају и распршавају се у прозрачном звуку гудача.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић