Имагинарни пезажи

У основи ове евокативне композиције од 42 минута налазе се звукови које је Скот прикупљао током бесаних ноћи у својој кући. Њега су пре свега занимали „скривени“ звуци, односно мање чујни шумови, попут звука који прозиводи акваријум, ди-ви-ди плејер или покварени лаптоп. На ову основу, енглески електроничар је додао гитарске мелодије, које се надвијају из амбијенталних структура. Ипак, за разлику од других остварења у којима гитара доминира, она је овде искључиво извор још једног слоја електронског звука (иако има структура насталих на основу процесовања гитарског фидбека и акорда), већ је најчешће третирана аутономно, као инструмент који се вековима користи за солистичко музицирање и једну врсту музичке контемплације. Другим речима, с времена на време музички ток из амбијенталне електронике се приближава жанру мелодичне гитарске инструменталне музике, а да рез између два света није груб, већ напротив израстајући. У том смислу Инсомни је композиција у пуном значењу те речи: комбинација звукова, тема, трајања, акустичких плоха и планова. Она је састављена од компонованог звука и свака тема, амбијентална структура и дигитални печ, израстају једно из другог, смењујући разнолике атмосфере, звучне слике и догађаје. У тим променама перспектива и визура, огледа се и Скотово искуство аутора музике за филм, телевизију, савремени плес и друге мултимедијалне пројекте, као и његово одлично познавање дигиталне софтверске технологије коју предаје на Унивезитету у Кембриџу.

Уредник Ксенија Стевановић