Ансамбл Талис сколарс изводи дела Шепарда и Берда

Припремајући овај наступ, диригент ансамбла Питер Филипс је рекао да се одлучио „за једну од најузбудљивијих, али и најнеизвођенијих миса из тјудорске епохе, Мису „Певајте!“ Џона Шепарда. Ово шестогласно дело је једна од последњих композиција ових размера написаних за католичку службу у Енглеској. 

Шепард је био један од најзначајнијих композитора духовне музике у енглеском краљевству и савременик Томаса Талиса. Претпоставља се да је рођен око 1515. године, а међу ретким сачуваним подацима о његовом животу, остало је забележено да се музички образовао у Оксфорду, где је затим радио у Магдаленином колеџу. Године 1552, постао је члан Краљевске капеле, у којој је остао до своје смрти, шест година касније.

Шепард је био један од најистакнутијих заговорника настојања Марије Тјудор да обнови католички црквени ритуал базиран на сарумском појању, по њеном ступању на енглески престо 1553. године.

Остало је сачувано само пет Шепардових муса, од којих је најобимнија управо миса Кантате, односно Певајте. Није познато одакле је преузета мелодија коју је Шепард користио као кантус фирмус и која се појављује у почетним тактовима свих ставова, али се препотставља да је њен назив био „певајте“, те да одатле потиче и назив дела. Структурно, она поседује одлике које су биле уобичајене за енглеске мисе тог времена – изостављен је став Кирије, јер је уместо њега коришћен напев сарумског певања, док су остала четири става приближно сличног трајања и подељени су у одсеке.

Миса „Певајте!“ је ремек дело енглеске музике средином 16. века у којој су упечатљиви лакоћа и мајсторство композитора у третману сложеног полифоног слога. Звучно, она поседује сличности са мисама Џона Тавенера, јер Шепард преузима технику старијег мајстора супростављајући највиши глас трогласном или четворогласном слогу нижих гласова, али овај поступак користи са пуно суптилности и суверености.

У наставку емисије чућете и композиције Вилијама Берда, аутора чија дела су често на репертоару овог састава.

Најпре ћете чути Инфеликс его, медитацију на стихове 50. Псалма коју је написао Ђироламо Савонарола, а која представља једну од Бердових најуспешнијих композиција и истинско ремек-дело музике 16. века. Овај текст су поред Берда омузикалили и Адријан Виларт, Чипријано де Роре и Орландо ди Ласо, али се дело енглеског аутора истиче по свом дубоком емоционалном набоју и снази. Дело је иначе написано у тренутку када је Берд могао да се поистовети са речима доминиканског фратра, написаним у тамници пре смакнућа, због тога што је следио срце и пут „праве вере“. У Енглеској, Берд се такође осећао „одсеченим“ од своје, католичке цркве, док је посматрао како се његови сународници прогањају због религијских уверења, која су тада, још увек, била доминантна међу већином становништа. На крају емисије чућете и композицију Tribue Domine, Бердово дело које се најчешће налази на репертоару ансамбла који вечерас слушамо – Талис Сколарс под управом Питера Филипса.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић