Имагинарни пејзажи

Ово остварење има јаку концептуалну позадину. По причи која је можда истинита, а можда имагинарна, Вин је на бувљој пијаци у Лос Анђелесу пронашао у једној кутији предмете и писма који су припадали филозофу Џексону Зонанфелд-Ардену и његовом унуку Хенрију Џексону Ардену. Својевремено Зонанфелд-Арден је опсесивно радио на својој свеобухатвној теорији, по којој је свет свео на девет чистих тонова у сопственој визији питагорејске музике сфера. Ови тонови су били у савршеној хармонији све док се није десио Велики Прасак и живот после тог догађаја јесте потрага за проналажењем првобитне хармоније, кроз бележење срећних тренутака и радости егзистенције. Вин користи овај проседе како би обликовао музички ток у којем се бави саодношењем прошлости и будућности, сећања и његове екстензије кроз време.

Иако је ово издање опремљено као аудиовизуелни пројекат, са пратећим сајтом на којем се налази велики број фотографија и других материјала, сама музика може да се слуша самостално. Нумере пре свега прате естетичке смернице амбијенталне електронике уз коришћење, сада врло популарног звука аналогних синтисајзера. У том смислу сама музика својом сведеношћу и углађеношћу, подсећа на „старе странице“ амбијенталеног звука 70-их и прве половине 80-их година, чак и онога што називамо „космичком музиком, постајући тиме нека врста „звучне временске капсуле“ налик оној породичној кутији Зонанфелд-Ардена.

Уредник Ксенија Стевановић