Вокална лирика – Песме Јозефа Матијаса Хауера

Јозеф Матијас Хауер је у историји музике остао упамћен пре свега због полемике са Арнолдом Шенбергом око тога ко је заправо изумео додекафонску технику компоновања. Иако постоје докази да је Хауер, независно од Шенберга, годину или две дана раније заиста компоновао прве додекафонске композиције, допринос овог аутора новом начину ствараја музике лежи пре свега у његовој екстензивној теоријској експликацији. Хауер је презирао уметност „која изражава идеје, програме или осећања“, а сматрао је да музику треба издићи на њен највиши ниво, као „чишто духовну, изразито сензуалну, али компоновану без уплива субјективних одлука“. Овакав поетички приступ се огледа и у његовим композицијама које често одликује директан, атематски и често „церебрални“ пирступ.

Данас је музика Јозефа Матијаса Хауера готово потпуно заборављена, иако је његов композиторски опус богат и комплексан. До 1940. године Хауер је компоновао 89 различитих опуса, а након ове године је престао да обележава дела, иако је произвео велики број такозваних „дванаесттонских игара“ за клавир и хармонијум, као и камерних и оркесатрских дела.

У вечерашњој емисији слушаћете песме које је Хауер компоновао на Хелдерлинове стихове. Претпоставља се да је поезију овог немачког песника прве половине 19.века Хауеру препоручио његов дугогодишњи близак пријатељ и утицајни филозоф Фердинанд Ебнер. Ова дела су настајала између 1914. и 1925. године, а о почетку рада на њима Хауер је рекао следеће: „Први сусрет са великим песником и музичарем Хелдерлином ће умногоме променити мој живот. У Хелдерлиновим песмама, унапредио сам мој речитатив. Уз помоћ речитатива, музика је постала истински живи језик. Постао је мој циљ у животу да урадим све што могу како бих у потпуности разумео Хелдерлина“.

Песме које ћете вечерас слушати поседују широк стилски спектар, од 12-тонских низова до тоналног хармонског оквира, са драматичном употребом гласа и сегменитма на ивици говорне речи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић