Музика антика

Александар Агрикола рођен је у Генту око 1456. године, у за то време необичним околностима. Наиме, његова мајка је била самохрани родитељ и успешна пословна жена која је својим синовима омогућила одлично образовање. На почетку каријере Агрикола је службовао у Француској на краљевском двору учећи од Јоханеса Окегема. Потом се преселио у Италију, али се о његовом боравку на Апенинском полуострву, које је трајало једну деценију, изузетно мало зна. Око 1500. године враћа се на територију данашње Француске и добија место на двору Филипа Лепог, Бургундског војводе. У наредних шест година пратиће свог господара на његовим путовањима. Једно од њих, оно у Ваљадолид, биће фатално за Агриколу који у лето 1506. године умире од грознице и бива сахрањен унутар зидина шпанског града.

Александар Агрикола се сматра једним од најиндивидуалнијих представника фламанске ренесансе. Његов стил не прати строга правила полифоније – његова мелодијска инвенција је свежа, гласови прате индивидуалне путање, а певачи морају да покажу изузетни вокални атлетизам и издржљивост.

Кантус фирмус миса У мојим мислима је најдужни мисни циклус који је Агрикола компоновао и базира се на популарној песми на холандском језику коју је такође сам написао док је био у служби буругундских војвода. Агрикола, као и његов учитељ Окегем, никада мелодију не показује у слушалачки препознатљивом облику. Стога, само ткиво мисе настаје као врста полифоне фантазије на тему У мојим мислима. Једино у ставу Осана можемо чути мелодију песме у потпуности. Миса У мојим мислима је један од врхунаца фламанске полифоније и пример неспутане музичке инвенције музике друге половине XV века.

У емисији ћете најпре чути две верзије песме У мојим мислима – Агриколину обраду за глас и инструменталну пратњу која ће послужити као основа мисе, али инструменталну варијанту ове теме коју је начинио анонимни аутор, а затим и четири става Агриколине мисе: Глорија, Кредо, Санктус и Бенедиктус и Агнус деи.