Радијско предавање

Зоран Димић: О ауторитету античке филозофије

У среду, 28. октобра, од 20 сати можете слушати радијско предавање Зорана Димића „О ауторитету античке филозофије – случај „Хипократске медицине“ које ћемо директно преносити из студија Радио Ниша.

Зоран Димић сматра да чувени Corpus Hippocraticum у целини (око 60 краћих и дужих списа) јасно сведочи о посебно важној, интензивној комуникацији између медицине и филозофије у античко доба која је трајала од половине 5. века пре нове ере, дакле, од рођења самог Хипократа (око 460. год. п. н. е.) па све до почетка 3. века нове ере, времена када је живео и радио највећи тумач Хипократске медицине у античком свету, грчко-римски филозоф и лекар, Гален.

Између лекара и филозофа у то време је заправо вођен својеврсни научни „рат“. Наиме, највећи број учењака који су се бавили и медицином и филозофијом, одбијао је да филозофске методе и поступке примени на медицину.

Одбацујући могућност да се патологија људских болести и теорија здравља може изградити на неколико начела, чијим се разумевањем онда наводно може излечити било који појединац, ови аутори су заправо тврдили да се медицина не може засновати као дедуктивна наука. Она је, par excellence, емпиријска наука која мора полазити од посматрања и истраживања, а свака могућа медицинска теорија морала би бити изграђена тек на темељу тог искуства, као својеврсна систематизација онога до чега се искуством дошло. Међутим, овако схваћена медицина није победила у антици. Ауторитет филозофа, попут нпр. Платона, који су заступали супротно становиште, био је напросто прејак. Медицина, једно од ретких подручја грчке науке које се емпиријски истраживало, у тој је краткој борби силовито поражена, а медицинска наука се у каснијим вековима постепено дегенерисала од рационалног начина поступања до необуздане спекулације, односно, шарлатанства и празноверја“.

Зоран Димић је доцент на Департману за филозофију, Филозофског факултета у Нишу. Основне и магистарске студије филозофије завршио је на Одсеку за филозофију, на Филозофском факултету у Београду. Докторску тезу одбранио је 2010. године на Одсеку за филозофију, на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Пост-докторске студије из филозофије завршио је 2015. године на Департману за филозофију, на Универзитету у Милану .

Аутор је књиге „Рађање идеје универзитета“, као и бројних научних радова у домаћим и међународним часописима.

Уредници Предраг Шарчевић и Оливера Нушић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње