Музика 18. века

Овај аутор, рођен 1739. године у кметској породици у руралном делу Чешке, прва знања из музике стекао је од локалих музичара, те је већ са 13 година постао оргуљаш у сеоској цркви. Када је напунио 20 година, преселио се у Беч где је најпре учио са Карлом Дитерсом фон Дитерсдорфом, стичући све већи углед као виолиниста и композитор. Захваљујући првим успесима, Вањхал је успео да сакупи довољно новца да откупи своју слободу, те је као слободан човек потом отпутовао у Италију 1769. године, да би се вратио у Аустрију две године касније. У Бечу се трајно настанио тек 1780. године, у тренутку када су се у граду налазили Моцарт и Хајдн, са којима су Вањхал и његов учитељ Дитерсдорф свирали заједно у гудачком квартету. Вањхал је остао у царској престоници до своје смрти 1813. године, радећи као композитор, виолиниста и педагог, који је између осталих подучавао и Игнаца Плејела.

Упркос популарности коју су дела Јана Вањхала уживала током ауторовог живота и великог опуса који је за собом оставио, потоње генерације су у великој мери заборавиле музику овог чешког композитора, који је остао у сенци великана бечког класицизма. Вањхал је дао велики допринос развоју класичне симфоније, од којих се многе по квалитету могу поредити са Хајдновим остварењима. У њима се може пратити развој његовог стила, од барокних елемената у раним делима, до утицаја Штурм унд Дранга који се огледао у присуству молских тоналитета, пулсирајућих осмина у басовским линијама, изненадним прекидима у мелодијској деоници и пренаглашеним динамичким ознакама.

Сонате које ћемо представити у емисији су једне су од првих соната оригинално замишљених за кларинет и клавир, а не за пратњу која је до тада најчешће била поверена, виолончелу, фаготу или виоли. Вањхалове сонате су пратиле уобичајену троставачну структуру, са једноставним мелодијама и не превише захтевним пасажима савршено прилагођеним инструменту, који је у то време био прављен од шимшира.

У том смислу, Јан Вањхал је био један од првих аутора који су препознали и искористили експресивни потенцијал кларинета. Аутор га је комбиновао са клавиром, што ћете чути и у Сонати Ес дуру и Теми са варијацијама, али и арији за сопран, клавир и кларинет под називом Шта више да питам, на чијем премијерном снимку, поред Луиђија Магистрелија и Кјаре Никоре, наступа и сопран Маргерита Томази.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић