Сценска музика

Француска балетска музика двадесетих година прошлог века

Музику из балета Жанина лепеза изводи Филхармонија оркестар под управом Џефрија Сајмона. Дело је настало као колаборација десеторице утицајних француских композитора: Мориса Равела, Пјер-Октава Феруа, Жака Ибера, Алексиса Ролан-Мануела, Марсеја Деланоа, Албера Русела, Даријуса Мијоа, Франсиса Пуленка, Жоржа Орика и Флорана Шмита.

Интересантно је истаћи да је у француској музици већ током деветнаестог века постојала реакција против вагнеријанског утицаја, Дебисијевог импресионизма и култа личности Сезара Франка. Бројни француски композитори тражили су инспирацију у свакодневном окружењу, у циркусима, на вашарима, као и у популарним музичким жанровима попут џеза. Позоришна музика била им је много пријемчивија него обимна симфонијска остварења и опере оптерећене митским садржајима. Композитори су поклањали пажњу мелодијама и краћим облицима, неуобичајеним хармонским решењима, као и једноставним, стилизованим играчким формама какве су неговане у седамнаестом и осамнаестом веку.

 

Настанак балета Жанина лепеза везан је за мадам Жан Дибо. Наиме, заштитницу и покровитељку уметника која је у свом салону редовно приређивала екстравагантне музичко-поетске вечери. Када је у пролеће 1927. године отворила дечју школу балета, из своје раскошне лепезе откинула је десет листова и дала их својим пријатељима композиторима, замоливши их да напишу по једну кратку композицију уз коју деца могу да играју.

Дело је премијерно изведено 16. јуна 1927. године у салону мадам Дибо. Оркестром је дириговао Роже Дезормијер. Деца су била одевена у костиме који су наликовали одећи из бајки, док је посебна атмосфера била стварана постављањем огледала на сцену. Због великог успеха какав је забележио на премијери, балет је поново изведен у дворани Опере у Паризу 4. марта 1929. године. Насловну улогу тумачила је прима-балерина Тамара Туманова којој је то био дебитантски наступ.

 

Емисију уређује Ирина Максимовић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом