Жак Дифли и чембалисти

Помало изненађујуће, у оквиру своје треће свеске комада за чембало из 1756. године, Дифли је објавио и шест комада који садрже деоницу виолине. Реч је о увертири којом отпочиње Дифлијева свеска, те о још пет карактерних комада које су осмишљени као музички портрети Дифлијевих пријатеља и мецена, укључујући и Анрија Мадена, композитора у дворској капели у Версају. У савременим извођењима могуће је чути ове Дифлијеве комаде у интерпретацији на два чембала: наиме, док се на једном инструменту изводи Дифлијева оригинална облигатна деоница за чембало, други изводи деоницу виолине уз придодати удвојени бас.

Међу Дифлијевим савременицима који су објављивали комаде за чембало посебно место припада Жозеф-Николас-Панкрасу Ројеру. Рођен у Торину 1715. године. Ројер је славу стекао првенствено као аутор опера и балета, те су његова дела за чембало остала у сенци музичко-сценских жанрова којима припада централно место у његовом опусу. Наиме, већи део комада у Ројеровој Првој свесци, објављеној 1746. године, засновано је на нумерама из његових опера, а каткад је реч и о дословним транскрипцијама. Тако је, на пример, други комад, Заиде, настао према арији Октава из његове популарне опере Заида, краљица Гранаде, док је комад Марш Скита писан према хорској нумери из исте опере. Три комада засновано је на нумерама из балета Моћ љубави, и то Морнари, Тамбурини (односно Даире), те опсежна алеманда.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски