Часлав Копривица: Постанак кризе из духа културе

Криза као неминовна пратећа појава у развоју било које друштвене сфере, одражава се на облик, време и начин испољавања и деловања свих животних појава, па и духовних и стваралачких, као и на њихове непосредне манифестације, последице и утицај. Доводећи у питање темељне поставке система у којем је настала, криза повремено може бити и велика мотивациона снага за превазилажење свих облика застоја у функционисању одређених процеса и за њихов даљи продуктиван развој.

Како запажа Часлав Копривица, криза и култура су као рефлексивни и предметни концепти постали карактеристични за нови век, односно за драматичну фазу повести звану „модерност”. Појам кризе је негативан пандан појму напретка који се као доминантна интерпретативна схема усталио у периоду преласка са теоцентричног на секулaрни поглед на свет. Криза заправо настаје услед раскорака између очекиваног на основу парадигме прогреса и онога што се у стварности догодило, тако да се криза није ни могла искусити пре него што је концептуално изумљен напредак. Међутим, криза је комплемантарна напретку управо као априорна интерпретативна схема стварних догађаја, јер криза не искључује парадигму о напретку, већ је задржава као могућу и пожељну концепцију. Зато актуелну кризу треба посматрати као кризу напретка у чијој се позадини налази дубљи и древнији проблем – неизмиреност мишљења и бића, то јест интерпретативне схеме и дешавања у стварности.

Снимак је забележен на 26. Крушевачкој филозофско-књижевној школи која је одржана 19. и 20. јуна у Згради градске управе у Крушевцу.

Следећег уторка, 20. октобра, емитоваћемо снимке излагања Богољуба Шијаковића и Драгољуба Којчића са овог скупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.