петак, 09.10.2015, 23:20 -> 15:45
Извор: Трећи програм
Музика 18. века
Концерти за флауту Фридриха Хартмана Графа
Попречна флаута је доживела велику експанзију током XVIII века. Радови француских композитора, пре свих Марена Мареа, Мишела де ла Бара и Жака Отетера, који је написао и први уџбеник за свирање на овом инструменту, допринели томе да се поставе темељи репертоара за попречну флауту, док су италијански мајстори, Вивалди, Корели и Албинони развили нове жанрове, као што су сонате и концерти за овај инструмент. Овај период су обележили врсни виртуози, педагози и композитори који су створили обиман корпус литературе посвећене флаути, а чак две трећине свих концерата за флауту компонованих до 1850.године, потекао је из пера немачких аутора.
Један од њих је био и Фридрих Хартман Граф, некада слављен виртуоз и композитор, чија су дела данас готово заборављена. Током његовог живота, дела овог аутора била су позната широм Европе, пре свега захваљујући издавачу Брајткопфу из Лајпцига, али и предузетничким способностима самог Графа, који је своје партитуре продавао путем претплате. Тако је неколико партитура пронађено у дворским библиотекама у Аугзбургу, Прагу, Вајмару, Мекленбургу, Сакс-Кобургу и другим. Концерти које ћете вечерас слушати настали су током 1770-тих, а одликује их уобичајена троставачна структура, као и преткласичарска пракса смењивања оркестарских риторнела и пасажа солистичког инструмента.
Граф је рођен у Турингији 1727. године, а музици га је обучавао његов отац, капелмајстор на двору у Рудолштаду. Након краће каријере војног музичара, Граф је постао флаутиста и диригент у Хамбургу, да би потом добио место првог флаутисте у капели штадхолдера Вилијама V у Хагу. Године 1773. године, прихватио је место музичког директора у Аугзбургу, где је остао до своје смрти. У овом граду, упознао је и младог Моцарта који је о овом сустрету писао свом оцу наводећи да је Граф „веома племенит човек“ али и да његов концерт за две флауте, у којем је Волфганг Амадеус свирао деоницу виолине „није добар за слушање, није природан“. Моцарт даље наводи да Граф „исувише често улеће у тонове и то трапаво, без икакве магичне вештине“. Ипак, помало лицемерно, млади композитор наводи да је, када је извођење било завршено, „имао само речи хвале за њега“, што би се могло објаснити и свешћу деветнаестогодишњег музичара да старији Граф ипак припада генерацији чији је стил био конзервативнији, али уједно и прилагођен захтевима подједнако конзервативне публике.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари