Јован Бабић: Пси и свиње – границе универзалног хоспиталитета

Криза као неминовна пратећа појава у развоју било које друштвене сфере, одражава се на облик, време и начин испољавања и деловања свих животних појава, па и духовних и стваралачких, као и на њихове непосредне манифестације, последице и утицај. Доводећи у питање темељне поставке система у којем је настала, криза повремено може бити и велика мотивациона снага за превазилажење свих облика застоја у функционисању одређених процеса и за њихов даљи продуктиван развој.

Излагање Јована Бабића „Пси и свиње: границе универзалног хоспиталитета” својеврсна је анализа и критика морализма као становишта које, будући да занемарује разлику између моралних и ванморалних вредности, може бити искоришћено у политичке сврхе (првенствено пропагандне, глобалистичке, империјалне и слично). На једном наизглед баналном примеру, везаном за употребу меса одређених животиња у људској исхрани, аутор испитује границе доктринарног зла које произлази из моћи тумачења оних израза који се узимају као универзални, а такав израз је свакако „исправност”. Осуда да је употреба псећег меса у појединим земљама Далеког истока морално неисправна, по Бабићевом мишљењу, представља типичан пример морализма, који разара принцип универзалног хоспиталитета и замењује га тоталитарним погледом на свет у којем за друге и другачије нема места.

Снимак је забележен на 26. Крушевачкој филозофско-књижевној школи која је одржана 19. и 20. јуна у Згради градске управе у Крушевцу.

Следећег уторка, 13. октобра, емитоваћемо снимке излагања Драгана Симеуновића и Часлава Копривице са овог скупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.