Музика за оргуље

Сонате Алесандра Грациолија

Овај венецијански композитор, који је живео од 1770. до 1834. године, оргуље је учио највероватније са својим оцем, Ђованијем Батистом Грациолијем, оргуљашем цркве Светог Марка. Премда је наследио оца на месту оргуљаша најзначајније венецијанске цркве, Алесандро је остао у његовој сенци. Изузев овог биографског податка, познато је само да је Алесандро Грациоли оставио 57 соната и симофонија за оргуље, као и неколико камерних дела – три сонате за оргуље и неколико симофнија, написаних под утицајем музике бечких класичара и италијанских увертира са почетка 19. века.

Сонате које ћете слушати у вечерашњој емисији су једноставачне форме и монотематског материјала, који Грациоли третира варијационо. Интересантно је да у партитурама ових дела нема никаквих индикација нити за оргуљске регистре, нити за динамику, што је навело неке истраживаче да закључе да су можда изворно била намењена чембалу. Ово је у контрадикторности са насловом у самом рукопису, који гласи „Сонате пер органо“ , те се пре њихово одсуство може тумачити као намера композитора да самим интерпретаторима остави више слободе приликом тумачења ових, у основи веома једноставних дела.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Музика за оргуље

Програмска шема

Коментари