Опера-ораторијум "Теодора" Георга Фридриха Хендла

Главне улоге тумаче: Керолајн Сампсон као Теодора, Робин Блејз као Дидимус, Руперт Чарлсворт као Септимије, Лисандро Абади као Валенс, Сјузан Бикли као Ирена, Кеунхјунг Ле као Анђео. Хором Севернонемачког радија и Фестивалским оркестром из Гетингена дириговао је Лоренс Камингс.

Претпоследњи ораторијум немачког барокног мајстора премијерно је изведен 16. марта 1750. године у Ковент гардену у Лондону. Том приликом је доживео неуспех, те је у XX веку извођен ретко, као куриозитет унутар Хендловог опуса. Ипак, последњих деценија мишљење стручне јавности се променило и те се данас сматра да се ради о ремек делу великог мајстора, у којем на иновативан начин обрађује тему љубави, вере и жртвовања. За ову ренеснасу интересовања треба захвалити пре свега сарадњи између Вилијема Кристија и режисера Питера Селерса, који су 1996. године са великим успехом у Глајндборну поставили Теодору, која је у међувремену ушла у анале као једна од најбољих савремених оперских продукција.

Овај драмски ораторијум бави се легендом о хришћанској мученици Теодори и римском заповеднику Дидимусу, који су упркос страшном страдању којем су били изложени, остали верни својој вери. Сам Хендл је сматрао своје претпоследење дело уједно и својим најбољим остварењем, сматрајући да је Хор Хришћана „He Saw the Lovely Youth“ још упечатљивији од славне Алелује из Месије. Тешко је не сложити се са овим Хендловим ставом, јер Теодора плени богатством и мајсторством свог музичког садржаја. Импресивна је формална кохеренција овог дела, драматуршка убедљивост и емотивна непосредност. При том Хендл користи велики број елемената протестанске духовне музике од хорова у жанру антема до одзувука лутеранских корала.

Уредник Ксенија Стевановић