Електронски студио

Машајехи се сматра пиониром иранске електро-акустичке и симфонијске музике. Усавршавао се у Институту за сонологију у Утрехту код Готфрида Михаела Кенига, где је пажњу усмерио ка развоју програмских језика и алгоритамском компоновању. Дела која је стварао инспирисана су персијским импровизационим праксама, а њихову структуру одликују дуги, медитативни развојни сегменти, који протичу у слојевитој фактури мелодијских линија, диференцираних суптилним променама тембра. Управо те промене хармоничке, односно аликвотне, структуре уводе тембралну овојницу међу средства израза у композицијама Митра из 1982. и Чахарга 2 из 1979. године, које ћемо емитовати, чинећи да се континуиране линије, без оштрих ивица у динамичкој овојници поигравају протоком музичког времена премештањем тежишта са амплитудне у фреквенцијску, спектралну раван. Оба дела се могу сврстати међу остварења живе електронике и подразумевају компјутерску импровизацију реализовану алгоритмима програмског језика XPL.

Попут Машајехија, и Долат-Шахи је након завршеног техеранског конзерваторијума отишао у Институт за сонологију у Утрехту, где се упознао са Кениговим напредним дигиталним технологијама. То је утицало да се посвети истраживањима електронске музике, те осамдесетих година одлази на Принстон, где у сарадњи са Билентом Арелом и Владимиром Усачевским развија особени музички језик заснован на процесуирању звука традиционалних персијских инструмената и синтези сродних сонорности. Као и Машајехи, и Долат-Шахи се ослања на континуирану импровизацију, с тим што је у његовом случају она често остинатног каратера, са већим акцентом на ритму. Порекло осциловања између репетитивности и промена, тј. развоја, може се у остварењу Захаб за електронику и тар идентификовати управо у избору инструмената. Деонице у којима се музички ток „испреда“ у духу иранске народне музике изводе се на тару, док су матрице које их окружују синтетизоване на Бухла синтетизеру заједно са процесуираним сигналом живих инструмената. Иако ова супротстављеност може деловати усиљено, Долат-Шахи је ипак постигао значајан ниво кохеренције музичког материјала, пре свега захваљујући владањем мимикријским могућностима које пружа аналогна синтеза.

Аутор емисије Милан Милојковић