Жак Дифли и чембалисти

Дифли је рођен 12. јануара 1715. године у Руану у Нормандији, на северу Француске, а као ученик Франсоа Даженкура је већ око 1732. године почео да ради као оргуљаш у оближњем градићу Евре. У периоду од 1734. до 1742. радио је као оргуљаш у Руану, најпре у готичкој цркви Светог Елигија, а затим и у чувеној градској катедрали. Међутим, 1742. године Дифли је одлучио да напусти место оргуљаша и окуша срећу у Паризу као чембалиста, где је и провео остатак свог живота, издржавајући се првенствено од држања часова. Дифлијева одлука да се пресели у Париз је највероватније резултат његове жеље да се фокусира на чембало као инструмент свог избора, што није могао да учини у Руану. Дифли у Паризу чак никада није свирао оргуље, јер је сматрао да би тиме угрозио своју технику на чембало, односно навикнутост својих шака на суптилни додир клавијатуре овог инструмента. Стога не изненађује да је Дифли био изразито цењен као извођач, при чему су до изражаја посебно долазиле његова лакоћа додира дирки, те мекано извођење елаборираних орнамената. У својим композицијама, Дифли гради музички израз полазећи од француских барокних чембалиста попут Купрена, али се у њему могу приметити и утицаји нових достигнућа Доменика Скарлатија и модерних италијанских композитора попут Балдасареа Галупија и Доменика Албертија.

Прву свеску комада за чембало Дифли је објавио 1744. године, а посветио ју је Лују, војводи од Ајена, који је био и аматер-певач. Свеска започиње Алемандом и Курантом у де молу, након којих се, поред менуета и ронда, нижу карактерни комади: „Триболе“ – по једном трубадуру – „Бусон“ – по композиторовој рођаци – „отрови“, „учитељ“, „Милетина“, као и још једна алеманда у контрасном це-молу. Свеска се завршава комадом који носи одредницу карактера „са лакоћом“, односно лежереман, а који јасно алудира на стил свирања чембала карактеристичан за Дифлија.

Стилска разноврсност музике за чембало из пера Дифлијевих савременика може се илустровати поређењем његовог опуса са делима композитора активног у Бриселу, Жосеа Бутмија, рођеног 1697. у Генту. Бутмијева Друга свеска комада за чембало организована је у шест свита, а, поред барокних игара, присутни су и комади који носе само ознаку темпа и стилски се ослањају на италијански концерт. Поред тога, честе су и виртуозне варијације изложеног материјала.

Аутор Срђан Атансовски
Уредник Ивана Неимаревић