Виолончелисткиња Емануела Бертран

Шира публика открила је умеће ове уметнице након што јој је додељена дискографска награда „Виктуар де ла музик класик” 2002. године, те се данас сматра једном од водећих виолончелисткиња своје генерације. Ученица Жана Депласа и Филипа Милера на конзерваторијумима у Лиону и Паризу, она је већ као студент остварила запажене успехе, као лауреат Ростроповичевог такмичења 1994 године, затим такмичења камерних састава у Јапану 1996. године, као и такмичења Интернационалне академије „Морис Равел”, исте године у Паризу.

Значајан моменат у њеној каријери, представљао је сусрет са композитором Анријем Дитијеом који је у великој мери помогао у развијању њене концертне каријере, посвећујући јој и поједине композиције. Поред извођења дела овог аутора, Емануела Бертран се истакла као интерпретатор и других савремених стваралаца попут Николе Бакрија, Јанеза Матичича и Канаа де Шизија, а 2000. године премијерно је извела Песму за Пијера Булеза Лучана Берија. Као солиста, Емануела Бертран редовно сарађује са оркестрима попут Московских солиста, Симфонијским оркестром Би-Би-Сија, Симфонијским оркестром Квебека, Филхармонијом из Стразбура и другима. Посебан аспект њених активности чини дуо са пијанистом Паскалом Амојелом, са којим публици открива нова остварења савремених композитора, али и интерпретира дела класичног репертоара.

Током сезоне 2005–2006, њих двоје стварају музичко-драмски перформанс под називом Блок 15, у поставци Жана Пијаа, који се заснива на сведочењима двојице музичара које је музика спасила за време Другог светског рата. Овај програм је био адаптиран и за француску телевизију. Њена дискографија обухвата десетак награђених албума, за издавачку кућу Хармонија Мунди. За свој допринос музичкој уметности у Француској, Емануела Бертран је 2004. године одликована Орденом Витеза литературе и уметности француског министарства културе.

Аутор емисије: Стефан Цветковић