Историјски снимци

Овај наступ је одржан годину дана после Рихтеровог тријумфа у Карнеги холу, на својој првој америчкој турнеји. Био је у том тренутку најтраженији пијаниста, уметничка сензација која је дошла са друге стране гвоздене завесе. На реситалу у Паризу, совјетски пијаниста се определио за програм који је лишен романтичарског репертоара – Сонату у Ес дуру Јозефа Хајдна, избор Прелида Клода Дебисија и на крају за кратке Ђавоље сугестије број 4 Сергеја Прокофјева. На одређени начин, овакав избор сугерише Рихтерово истраживање другачије пијанистичке историје. Овај програм започиње изузетно успелом Хајдновом сонатом – која се најчешће запоставља као „школско“ дело. Рихтерова интерпретација показује елеганцију,  лепе пропорције и Хајднов непревазиђени дух, који ово дело издвајају као једно од ремек-дела класицизма. На одличном снимку, чује се Рихтерово врхунско коришћење педала и различитих типова тушеа, како би Хајднова музика звучила истовремено лако и целовито.

Комаде Кораци у снегу, Прекинута серенада, Потопљена катедрала и Пукова игра из циклуса Прелиди Клода Дебисија, Рихтер свира акцентујући атмосферу, коришћењем различитих звучних нивоа – од оних обојених ревербом педалних тонова, до сувих пасажа, истичући објективност и лирску евокативност ове музике.

На самом крају чућете и троминутну Четврту Ђавољу сугестију Сергеја Прокофјева, мали омаж стваралштву овог композитора који је Рихтеру посветио више својих дела.

Уредник Ксенија Стевановић