Балада „Ленора” Јохана Рудолфа Цумштега.

Овај немачки композитор и диригент, рођен је 1760. године малом месту у Баден-Виртембергу, а читав живот провео је у Штутгарту. Као диригент, био је један од највећих промотера Моцартових опера у овом граду, где је премијерно извео Чаробну фрулу, Дон Ђованија и Тако чине све. Још током школских дана спријатељио се са Фридрихом Шилером, са којим ће наставити блиску сарадњу током читавог живота. Цумштег је, као школовани виолочелиста, 1782. године први компоновао музику за Шилерову драму Разбојници. Након ове сарадње, пажњу је посветио лиду, а најпознатије је његово седмотомно издање Малих песама и балада које је између 1800. и 1805. године објавила угледна кућа Брајткопф и Хертл. Ово издање је утицало на младог Шуберта који је, пrema сведочанству пријатеља, рекао да су га ове песме „дубоко гануле и да у њима може да ужива дан и ноћ“, и као младог композитора га усмерило у правцу жанра у којем ће доживети највећу славу.

Професионално, Цумштег је био везан за двор у Штутгарту где је 1791. године најпре постао музички директор, замењујући на тој позицији Кристијана Фридриха Шубарта, док је непосредно пред смрт, 1802, именован за дворског капелмајстора.

Иако је написао већи број инструменталних композиција, централно место у опусу Јохана Рудолфа Цумштега заузима вокална музика. Издваја се пре свега опера Острво духова, заснована на Шекспировој Бури, која је била присутна на репертоару и 20 година након његове смрти, као и око 300 соло песама и баладе. Неке од њих, међу којима је Леонора, коју ћете вечерас слушати, су дуижег трајања са већим бројем солиста и сложенијом структуром, а посебно се истиче Цумштегов таленат за омузикаљење стихова.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић