Имагинарни пејзажи

Мото вечерашње емисије могли би бити стихови америчког песника И. И. Камингса, из којих је уметник Ричард Гинс позајмио име за свој “морски” албум са кога ћемо вечерас чути једну нумеру. А они гласе: “Шта год да смо изгубили – попут једног мене или једне тебе – у мору ћемо увек пронаћи себе”. Остварења која ћемо представити у емисији, управо говоре о процесима спознаје – нашег унутрашњег живота, али и спољашњих феномена доступних ухом, којима смо тако снажно изложени у сусрету са морем и водом.

У емисији ћете чути композиције у којима се теренски снимци прожимају са амбијенталним структурама попут лупова и дрона, у нумерама које плене својим контемплативним квалитетом. Овај сет започећемо одломком са албума Сам уз море Чихеија Хатакејаме, који је инспирисан покушајима досезања нирване у будустичкој пракси, кроз ритуал својевољног отискивања у морско пространство. Потом ћемо чути акустичку студију Таласи чистог светла Лоренса Инглиша у којој овај уметник истражује однос према слушању феномена који су стално у покрету, попут воде. Следећа нумера носи назив Море промена, а њен аутор Ричард Гинс каже да је инспирисана сећањима на боравке на морској обали када је био мали. После овог својеврсног звучног споменара, чућемо завршни део албума Испод мора Сајмона Скота на којем је аутор покушао да достигне потпуну интеракцију између природног окружења и људске интервенције звуком, у амбијенту мочвара поред и испод нивоа мора на источној обали Енглеске. На самом крају чућете двадесетоминутни медитативни дрон На мору који су начинили јапански музиколог Саито Коџи и корејски продуцент Сима Ким.