Музика антика – концерт ансамблa Венексијана

На програму концерта била су дела Андрее Габријелија и Ђованија Габријелија – двојице аутора који су дефинисали стил „венецијанске“ школе која је цветала током друге половине 16. и првих деценија 17. века. На развој овог специфичног стила утицало је неколико фактора. Један од њих је и губљење примата Рима као музичког центра, после смрти папе Лава X и пљачке вечног града 1527. године, када бројни уметници одлазе у друге средине како би живели и стварали. У Венецији, центар музичког живота била је базилика Светог Марка, чија је јединствена архитектонска концепција, са импресивним димензијама, бројним засебним нишама и певницама, била инспиративна за истраживање различитих акустичких ефеката. Капелмајстори ове цркве, а пре свих велики фламански композитор Адријан Виларт, уместо да се боре против еха који се стварао у овом масивном простору, пригрлили су специфичности базилике стварајући јединствени стил антифоног хорског певања, познат као „венецијански стил“.

Врхунац ове школе представљао је период стваралаштва двојице чланова породице Габријели, Андрее и Ђованија, који су писали обимна дела за вишеструке хорове, дувачке и гудачке инструменте и оргуље. За концерт који су одржали на фестивалу у Сент Галену, чланови ансамбла Венексијана одабрали су инструменталне композиције, канцоне, псалме, мотете, магнификате, међу којима је и композиција Ин Еклезис Ђованија Габријелија, његово најпознатије оставрење и ремек-дело поликоралне технике.

Уредница емисије Ивана Неимаревић