Музеј звука

Овај концерт из 1999. године представља заправо прераду Дунове композиције Дух опере из 1994. године, као једног од најзначајнијих ауторових остварења које је посветио Кронос Квартету и Ву Ман, познатој интерпретаторки на пипи. Дун у овом концерту спаја различите музике, епохе и стилове, повезујући тако кинеске традиционалне песме, стилски језик Арона Копланда, као и цитате из дела Јохана Себастијана Баха.

Како историјски извори наводе, пипа је један од најстаријих инструмената из породице четворожичних лаута, чије је порекло старо више од 2000. година. Од самог почетка музицирање на овом инструменту повезивало је различите утицаје и стилове, док најстарији кинески писани извори који потичу из другог века пре нове ере истичу да су у самом називу пипа учитана два начина извођења, односно два звучна покрета – узлазни и силазни – који се добијају превлачењем прстима преко жица. Музицирање на пипи Кинези су практиковали кроз векове, оно је пратило све важне тренутке у приватном и јавном животу. Ксуан Фу из династије Јин наводи податак да су током изградње кинеског зида радници у паузама свирали пипу како би кроз музицирање на овом инструменту исказивали своју озлојеђеност због тешких услова рада. У периоду владавина династија Минг и Ћинг на југу и северу земље, у Вуси, Суџоу, Шангају и Пекингу, основане су бројне школе пипе које су развијале сопствене начине музицирања.

Емисију уређује Ирина Цвијановић