Директан пренос са Фестивала у Салцбугру - Бетовен: Фиделио

Бетовенов Фиделио је, попут "узвишене песме" о брачној љубави, јединствен на више начина: то је једина опера у опусу великог симфоничара и композитора камерне музике, али је и једно од ретких сценских дела насталих у периоду између Моцарта и раних романтичара које је познато и на међународној сцени. На немачком говорном подручју, Фиделио се редовно налазио на репертоарима оперских кућа још од друге деценије 19. века. Ипак, не треба заборавити да опера није одмах доживела успех. Тек је у трећој верзији, завршеној 1814. године, добила признање публике и критике и започела успешан сценски живот. Ипак, назнаке успеха биле су видљиве још 1805. године када је после премијере у Театру ан дер Вин један критичар записао: „Не можемо да разумемо како је композитор одлучио да овако тривијалној теми пружи тако дивну музику." Осам година је прошло пре него што је Фиделио поново постављен на сцену са великим изменама у тексту и музици. Партитура са необично високим захтевним пасажима за сопран је била скраћена, те је пажња усмерена на суштинску карактеризацију ликова, што је дало добар резултат. Причу о Леонори, мудрој жени која се преоблачи у мушкарца како би спасила свог супруга, за либрето је на француском језику припремио Жан-Никола Буји. Овај текст су потом искористили Пјер Гаво (1798), Фердинандо Паер (1804) и Ђовани Симоне Мајр (1805). Вероватно је једно од ових дела било познато Бетовену, те је и сам кренуо да истражује тему брачне љубави и пожртвованости коју је обрадио у три верзије опере, четири оркестарске увертире и небројено скица.

Бетовенова револуционарно-хуманистичка љубавна прича присутна је на Салцбуршком фестивалу од 1927. године. Ова опера је увек била везивана за велике диригенте. Након Другог светског рата, за диригентским пултом у Салцбургу Фиделија су изводили Вилхелм Фуртвенглер, Херберт Карајан, Карл Бем, Лорин Мазел, Хорст Штајн, Џорџ Шолти и Данијел Баренбојм. За њима сада следи Франц Велзер-Мест који ће дириговати новом поставком Клауса Гута.

Уреднице преноса Сања Куњадић и Ивана Неимаревић