Опере - Георг Фридрих Хендл: Тамерлан

Главне улоге тумаче: контратенор Карло Вистоли као Тамерлан, тенор Франсциско Фернандез-Руеда као Бајазит, сопран Емеке Барат као Астерија - Бајазитова ћерка, контратенор Гарбиел Диаз као византијски принц Андроник, сопран Марион Тасу као принцеза Ирена, бас Штефен Брун као Лео. Ансамблом "Амбасадори" диригује Алексис Косенко.

Ову оперу у три чина Хендл је написао на либрето Николе Франческа Хаима и она је отворила шесту сезону Краљевске музичке академије у Лондону 31. октобра 1724. године, а главне улоге тумачили су познати певачи – сопран Франческа Куцони, тенор Франческо Борозини и кастрат Сенесино. Композитор је обновио оперу 1731, а у модерно доба је изведена први пут 1924. године у Карлсруеу. Од тада се с времена на време поставља на светским оперским сценама, а остварено је и пет комплетних снимака овог успелог Хендловог дела.

Тамерлан је једна од најконзистентнијих Хендлових опера и једина у његовом опусу која поседује прави трагични набој. Сама драма се базира на сукобу између пораженог султана и татарског кана који је победник, провучена кроз призму очинске љубави коју Бајазит осећа према својој ћерки Астерији. Иако је главни мушки протагностиа Андроник, доминантан карактер опере је управо Бајазит, кога је тумачио тенор Борозини, цењен због својих певачких и глумачких сопособности. Бајазитова самртна сцена је драматуршки врхунац опере, коју прожима атмосфера сукоба и јаких драмских тензија. Оркестрација је сведена без лимених дувачких инструмената, иако је занимљиво напоменути да у овој партитури Хендл први пут користи кларинете у арији Per che mi nasce in seno намењеној лику Ирене.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић