Рострум композитора у Талину 2015.

Дело Peephole metaphisics Фредерика Патара је написано за вокалног солисту и ансамбл. Ова композиција је инспирисана поезијом америчке песникиње Лизе Семјуелс, објављеном у збрици Дивља дијалектика 2012. године. Патар се поиграва речима и њиховим музичким одзвуком, стварајући минуциозну партитуру на трагу спектралистичке школе, која је доминантна у Француској. Он је истовремено посебно заинтересован за артикулацију односа музике и текста, уз елементе лиризма и одређено ослобађање звучног простора. Дело изводи сопран Мари-Жорж Моне уз пратњу Ансамбл Се-Баре и диригента Себастјена Боана.

Композиција „La carta" Мартина Мателона, снимљена на концерту 9. фебурара ове године у студију 105 Француског радија, изабрана је међу препоручена дела овогодшњег Рострума. Састоји се из девет кратких, међусобно повезаних ставова чија дужина варира од 30 секунди до 3 минута. Краћи и дужи одсеци су распоређени тако да створе осећај динамике и формалног ритма. Маталон ради, како сам каже, са идејом минијатуре, са музичком идејом огољеном на своју суштину, без присуства било које врсте надградње. У том смислу, инструментација дела је такође подложна атомизацији - често се чују квартети инструмента који су изабрани због звучне сличности, или пак због потпуне сонористичке хетергоноести. Формално се цела композиција гради на основу идеје „слагалице", у потрази за инхерентним односима блискости и повезивања, тако што детаљ једног одсека постаје фундаментални елемент другог. У композицији La carta, што у преводу са шпанског значи Писмо, налази се и текстуални фрагмент писма који је Маталон примио када је имао 18 година, који је деконструисан и огољен до своје сонористичке суштине.

Уредник Ксенија Стевановић