Карлхајнц Штокхаузен: Микрофонија 1

Иако коришћење микрофона као инструмента није било сасвим ново у време настанка овог дела, начин на који је Штокхаузен употребио овај уређај, део је иновативног концепта концертног извођења електронске музике, насупрот студијском раду по којем је овај аутор постао чувен. Термин микрофонија је употребљен аналогно појму микроскоп, у смислу да се омогућава перцепција звукова који су „голим ухом" неопазиви. Микрофонија 1 је написана за пар тамтамова, пар микрофона и два снажно резонујућа опсежнопропусна филтера. Два извођача на сцени производе једва чујне звукове на инструментима, које друга двојица „хватају" микрофонима и појачавају. Тако настали сигнали се трансформишу за пултом који се налази у публици и репродукују преко квадрофоног система током 33 сегмента колико их композиција има. Како је аутор сам истакао, није неопходно да инструмент буде баш тамтам, већ „може бити и стари Фолксваген који се користи музички", у смислу да се звукови означени у партитури могу произвести на било који начин уколико је звучни резултат задовољавајућ. Као и претходно Штокхаузеново дело Микстур, и ова композиција је заснована на непосредном процесуирању сигнала у реалном времену, те са хронолошки сукцесивним остварењем, названим Микрофонија 2, чини триптих који ће имати велики утицај на даљи развој електроакустичке музике, будући да нуди могуће решење проблема њеног представљања, које је у случају студијског рада ускраћено за концертно извођење.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић