Мајстори барока

Виолинске сонате Жан-Ферија Ребела

Овај француски аутор, рођен 1666. године у музичкој породици, веома рано је исказао таленат, који је препознао и један од најугледнијих француских уметника тог доба, Жан-Батист Лили. Ребел је са Лилијем тако почео да учи виолину, а успут и основе композиције. Рано је почео да свира у различитим оркестрима, а тај пут га је одвео до чланства у краљевском оркестру Париске опера, као и у чувеном ансамблу Двадесетчетири краљевска гудача који је на француском двору постојао од 1626. до 1761. године. Године 1718. Ребел је постао дворски композитор Луја XV, где се бавио искључиво световном музиком - инструменталном и сценском. По мишљењу историчара музике, најлепше Ребелове композиције, налазе се у корпусу камерних остварења. Виолинске сонате припадају његовом раном стваралачком периоду, а занимљиво је да повремено виолу одваја од басо континуа и поставља је у дуетски однос са виолином.

У време када су ове сонате настале, почетком 18. века, водио се "тихи рат" између композитора и музичких критичара који су говорили да су аутори у Паризу опседнути "италијанским" стилом. Наиме, постојала је дилема око тога колико су домети италијанског барока присутни у деликатном, рафинираном француском музичком изразу. Овакве замерке нарочито често су упућиване и Ребелу чији је стил компоновања по темпераменту био ближи италијанском композиторима.

Уредница Сања Куњадић

Мајстори барока

Програмска шема

Коментари