Миса за четрдесет гласова Алесандра Стриђа

Стриђо је рођен око 1536. године као ванбрачни син, а потом и наследник племића из Мантове. Године 1559. обрео се на двору војводе Козима I Медичија у Фиренци где је био најбоље плаћени члан тамошњег оркестра. Његов високи социјални статус омогућио му је двоструку музичко-дипломатску каријеру, тако да је време делио између послова које је обављао за Медичијеве и одржавања породичних и дворских веза у Мантови. Алесандро Стриђо је био пријатељ са Винченцом Галилеијем, али је његова припадност кругу Фирентинске камерате непотврђена. Оно што са сигурношћу знамо, јесте да је овај композитор био важан чинилац фирентинског музичког живота, заслужан за музику писану за бројне званичне догађаје у овом граду.

Једина сачувана копија његове четрдесетогласне мисе Ecco sì beato giorno налази се у Националној библиотеци у Паризу, а настала је највероватније током Стриђовог боравка у француској престоници, 1567. године. Настојања француског краља Шарла IX да Стриђа задржи на свом двору била су безуспешна, али је француски суверен успео да добије једну копију овог монументалног дела, које је Стриђо са успехом представио раније у неколико европских престоница. Настанак ове мисе импозантних пропорција, написане за пет осмогласних хорова, везан је за велику дипломатску мисију Стриђових мецена, породице Медичи. Наиме, фирентински војвода је намеравао да тражи титулу надвојводе, те је новом хабзбуршком цару Максимилијану II ово дело послао на поклон. Миси Ecco sì beato giorno се потом губи траг, све док је пре неколико година у Паризу није открио музиколог Девит Морони. Дело је своју савремену премијеру имало 2007. године на фестивалу Промс.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић