Николаус II Естерхази као мецена музичара – дела Ј. Н. Хумла

Почев од 1804. године, улогу капелмајстора у кући Естерхазијевих имао је Јохан Непомук Хумл, аустријски пијаниста, композитор и диригент. Рођен у Братислави 1778. године, Хумл је већ као дете био изузетно музички надарен, поставши Моцартов ученик са само осам година. На Моцартову препоруку је, са тек навршених десет година, кренуо је на прву велику петогодишњу турнеју, на којој је, наступајући као пијаниста, посетио градове попут Прага, Берлина, Копенхагена, Единбурга и Лондона. Од 1793. композитор је боравио у Бечу, бивајући неретко у изразито незавидној материјалној ситуацији. На препоруку Јозефа Хајдна, Хумл је 1803. године ангажован у резиденцији Естерхазијевих у Ајзенштату, а наредне године додељено му је место Хајдновог заменика, пошто је остарели композитор задржао саму титулу капелмајстора, али се де факто повукао са дужности. Хумл је као капелмајстор Естерхазијевих компоновао пре свега духовну музику, али и руководио често амбициозним музичким извођењима која су се одржавала у оквиру резиденција ове племићке породице, попут премијере Хајдновог ораторијума Стварање света 1804. године. Године 1808, почело је да бива јасно да је кнез Николаус II Естерхази није задовољан Хумловом радном дисциплином, због тога што је композитор често боравио у Бечу, где је паралелно градио каријеру пијанисте и композитора. Иако је Хајдн успео да убеди кнеза да Хумла неко време задржи у служби, његов уговор је коначно окончан у мају 1811. године.

Сва духовна дела у Хумловом опусу настала су управо у периоду када је композитор био капелмајстор Естерхазијевих, а приликом њиховог стварања он се неретко консултовао са својим заштитником, Јозефом Хајдном. Миса у Де дуру једна је од најамбициознијих у серији мисних ординаријума које је Хумл у овом периоду омузикалио и потиче из 1808. године. Хумл по правилу поштује традиционалне обрасце у обради појединих ставова, а занимљиво је и да његова партитура не предвиђа вокалне солисте. Чућете извођење у тумачењу хора Женес музикал и Камерног оркестра Ердеди којима диригује Домонкош Хеја, а у којем је ток мисе допуњен са још две духовне Хумлове композиције настале 1805. године - Градуалом и Офеторијумом - који су позиционирани на места која би заузели и приликом богослужења. У њима Хумл примењује унеколико другачији музички израз, који одликују слобода оркестрације и учешће вокалне солисткиње у Оферторијуму, и који је заправо конципиран у виду захтевне концертне арије. Солисткиња је Ева Бодроги.

Аутор емисије Срђан Атансовски