Историјски снимци – Халина Черни-Стефањска

Халина Черни-Стефањска, студирала је код Јозефа Турчињског и Алфреда Кортоа, сматра се једном од најаутентичнијих представница пољске пијанистичке школе. Њена специјалност су била Шопенова дела. Победница је (заједно са Белом Давидович) првог Међународног Шопеновог такмичења у Варшави 1949. године и често је изводила дела овог композитора широм Европе.

Посебно су занимљиви догађају везани за интерпретацију Клавирског концерта број 1 опус 11 у е молу Фредерика Шопена – који је Черни-Стефањска снимила 1955. године у дворани Рудолфинум у Прагу. Овај запис (који је оригинално издао Супрафон) године 1971. реиздао је И-Ем-Ај као „недавно откривен снимак" Динуа Липатија. Притом, критичар часописа Грамофон 1958. године записује да је „пијаниста дисциплинован и интелигентан, али ово извођење не бих ставио у исти ранг са Рубинштајном". У критици из 1971. године Тревор Харви пак наводи да „чујемо велики распон свирања од рафиниране деликатности до моћних пасажа, од певног кантабилеа до бриљантне виртуозности. Иза свега овог налази се тако дубоко осећање искрености и разумевања. Укратко, тешко је замислити лепше и испуњеније виђење овог концерта".

Нагласили бисмо да је овај други осврт написан када се мислило да је солиста Дину Липати. После исправке грешке 80-их година, мишљења о умећу Черни-Стефањске су се вратила у претходни дискурс „финоће и уздржаности" која се тако лако повезује са „женским приступом" клавиру. Ипак, објективније би било рећи да је ова пијанисткиња својим „девичанским класицизмом" сазданим од ситне, перласте технике, бескпрекорног фразирања, коришћења колористичких сенчења и придржавања јасне ритмичке слике у ствари указала на дубинске карактеристике самог Шопеновог писма - а то је да његов романтизам ипак није лишен наклоности према идеалима „хармоније и равнотеже" коју генерално везујемо за претходну стилску епоху, али који су били присутни у првим деценијама музичког романтизма, као искуство и као узор.

Уредница Ксенија Стевановић