Волфганг Амадеус Моцарт: Лажна безазленост (1. део)

Главне улоге тумаче: тенор Леонардо Кортелаци као Фракасо, сопран Чен Рајс као Розина, бас-баритон Кај Штиферман као Касандро, тенор Оливер Рингелхан као Полидоро, мецосопран Елена Белфјоре као Ђаћинта, бас Давид Штефенс као Симоне и сопрана Ана Луција Рихтер као Нинета. Оркестром Баварског радија из Минхена диригује Риналдо Алесандрини.

Ову оперу је Моцарт написао са само 12 година као своје прво остварење у жанру италијанске буфо опере, на наговор оца Леополда, који је имао жељу да његов генијални син напише дело којим ће засенити Беч и тиме осигурати заштиту хабсбуршких влада у будућности. Моцарт је компоновање ове трочинке, која ће касније понети Кехлову ознаку 51, започео на основу либрета дворског песника Марка Колтелинија који се користио мотивима комедије Карла Голдонија. Испрва, сигуран план за успех се претворио у своју супротност. Због махинација импресарија Ђузепа Афлиђа, а пре свега због трачева које су ширили противници Моцартових, бечка премијера је отказана, те је дело постављено наредне 1769. године у бискупском двору у Салцбургу. Наиме, дигао се глас да оперу није написао 12-годишњи дечак- вундеркинд, већ његов отац и да су њих двојица у ствари преваранти који желе да се домогну привилегија. Царица Марија Терезија такође није гледала благонаклоно на Леополда Моцарта и његовог сина, сматрајући их амбициозним и недостојнима, те је у многоме спречила да њени синови - надвојводе који су управљали различитим деловима пространог Аустријског царства, постану мецене и заштитници композитора. Са данашње тачке гледишта, јасно је да се ради о раном Моцартовом делу, схематизованом и хармонски монотоном, али ипак мелодијски свежем и непредвидљивом.

Опера Лажна безазленост дешава се у околини Кремоне. Капетан Фракасо и његов наредник и посилни Симоне су стационирани на имању Дон Касандра и Дон Полидора, двојице окорелих нежења који живе заједно са сестром Ђаћинтом. Фракасо и Ђаћинта се заљубљују, док Симоне схвата да воли собарицу Нинету. Но, на путу њиховим браковима стоје двојица браће. Касандра је давно оставила његова „велика љубав" и сада он мрзи све жене, док је стидљиви Полидоро напросто уплашен од супротног пола. Обојица браће не желе да се лише своје сестре Ђаћинте. Због тога заљубљена четворка кује план. У помоћ им долази Фракасова сестра Розина која ће се претварати да је „безазлена наивка", чији је задатак да обрлати двојицу браће како би пристали да дају свој благослов. Розина успева да придобије Полидора без веће муке, али Касандро је много тежи задатак. Ипак, све време се претварајући да је потпуно простодушна, Розина успева да сломи Касандров отпор.

Уредница Ксенија Стевановић