Гаетанo Доницети: Дон Пасквале (1. и 2. чин)

Дон Пасквале је једна од Доницетијевих најпопуларнијих опера. У њој су присутне све карактеристике композиторовог рукописа - мелодичност, хумор, хуманост, нежност и осећајност. Пред нама је зрело Доницетијево дело, које је премијерно изведено, 1843. године међу последњим од 70 оперских остварења колико је компоновао. Написано је за четворо најпопуларнијих певача Италијанске опере у Паризу - Ђулију Гризи, Луиђија Лаблаша, Ђованија Матеа Марија и Антонија Тамбуринија. Одмах после тријумфалне премијере, Дон Пасквале је са великим успехом постављен на бројним сценама широм Европе, не силазећи са оперског репертоара све до данашњих дана.

У првој сцени првог чина, упознајемо се са Дон Пасквалеом, богатим и џангризавим нежењом. Његов једини наследних је нећак Ернесто, који је заљубљен у младу удовицу Норину. Но, Пасквале није задовољан том везом јер девојка није богата, нити угледна у друштву. Када његов нећак одбије да се ожени племкињом коју му је наменио, Дон Пасквале одлучује да сам нађе супругу,  како би добио децу и разбаштинио нећака. Ернестов пријатељ, доктор Малатеста одлучује да му помогне и смишља паклени план. Најпре, он се претвара да помаже Пасквалеу. Као невесту му нуди своју сестру Софронију, која живи у манастиру. Пасквале сматра да је то савршен предлог и шаље Малатесту да изврши све потребне припреме.

У другом делу првог чина упознајемо се са Норином која се забавља читајући љубавни роман, али се све мења када прочита Ернестово тужно писмо.  Малатеста јој тад открива свој план: пошто Пасквале никада није упознао Норину, она ће се претварати да је Малатестина смерна сестра Софронија. Када се уда за старог нежењу на лажном венчању, претвориће се у роспију која ће наглавачке окренути читав његов живот, док га не излуди.

На почетку другог чина, Ернесто који не зна за Норинин и Малатестин план, у очајању напушта кућу свог ујака. Пасквале, пак, нестрпљиво очекује своју будућу невесту. Када Малатеста доведе Норину прерушену у његову Софронију, Пасквале је одушевљен. Она је скромна, не проговара ни реч, а прелепо изгледа. То је све што је икад пожелео од жене. Непосредно пред њихово венчање,  појављује се Ернесто, који само што није све упропастио угледавши Норину. Но, Малатеста успева да га убеди да им се придружи. Ернесто је чак и сведок на лажном венчању. Мастило на брачном уговору се још није ни осушило, а Софронија показује своје право лице. Она нити је стидљива, нити је скромна. Напротив, она је веома захтевна жена која највише од свега воли да троши новац. То је прави шок за Дон Пасквалеа, који урла Son tradito, calpestato - преварен сам, направили су будалу од мене.

После Теме недеље, у којој емитујемо текст Александра Молнара Монтескјеово поређење савремене Енглеске са старим Римом, можете слушати трећи чин Доницетијеве опере.

Уредница Ксенија Стевановић