Сонате за чембало А. Б. Дела Ћаје

Дела Ћаја је рођен у богатој сијенској породици, који је као члан Витезова Светог Стефана, музику учио у њиховој школи, код Ђованија Лоренца Катанија. Са овим редом, основаним како би бранио обале тосканског војводства, Дела Ћаја је често путовао за Марсеј, где се упознао са техникама израде оргуља фламанских мајстора. Током боравка у Риму, између 1713-1730. године, Дела Ћаја је конструисао своје прве оргуље - инструмент са два мануала и двадесет регистара, којем је и посветио највећи део свог опуса. Ипак, име овог уметника је остало пре свега везано за необичне оргуље саграђене на његову иницијативу у Пизи, у коју се преселио из Рима и у којој је остао до своје смрти 1755. године. Овај масивни инструмент, у којем су спојене технике француског, фламанског, немачког и италијанског стила грађења, поседовале су 60 регистара, четири оргуљска мануала, као  покретну, пету клавијатуру која је била повезана са чембалом. У изради овог изузетног инструмента учествовали су најбољи италијански градитељи тог доба, а резултат су биле једне од најбољих и најлепших оргуља на Апенинском полуострву.

Иако је Дела Ћаја компоновао и духовну и световну музику, данас су углавном позната његова инструментална дела. Збирка композиција за инструменте са диркама из 1727. године, подељена је у три дела: у првом се налази шест соната за чембало, неколико контрапунктских „стихова" за оргуље, као и шест ричеркара за овај инструмент. Поменута дела за чембало поседују хибридну форму, и састоје се од токате, троделне канцоне и два дводелна комада. У токатама до изражаја долази развијени стил музике за инструменте са диркама, широки спектар тонског сликања, као подражавање нове форме кончерта гроса, са алтернацијама одсека налик тутију и кончертину.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић