Сценска музика Јозефа Мартина Крауса

Музику Јозефа Мартина Крауса за сценски комад „Олимпија” и балетску музику из опере „Азира”, изводи Симфонијски оркестар Новог Зеланда којим диригује Уве Грод.

Јозеф Мартин Краус, један од најиновативнијих немачких композитора осамнаестог века, рођен је 1756. године у Милтенбургу. Рад је започео на универзитетима у Мајнцу и Ерфурту, да би већ 1778. године одлучио да оде у Шведску где је позван да ради као композитор и диригент на двору Густава Трећег.

Као велики покровитељ културе и уметности, Густав Трећи је 1790. године позвао шведског писца Јохана Келгрена да за Краљевско драмско позориште у Стокхолму направи адаптацију Волтерове трагедије Олимпија.

Прича прати Олимпију, ћерку Александра Великог, која се у Ефесу заљубљује у Краља Касандера. Међутим, она сазнаје да је изабраник њеног срца оптужен за убиство њене мајке Статире. Олимпији се удвара и краљ Сирије - Антигонус, што изазива Касандерову љубомору. Велико ривалство које се убрзо појачава међу њима води ка трагичном крају свих главних ликова. Интересантно је да неколико недеља пре премијере, која је одржана 7. јануара 1792. године, Олимпија није имала музику. Како су Краус и Келгрен већ претходно сарађивали на опери Енеја у Картагини, овај млади немачки композитор ангажован је да напише партитуру.

Музика за сценски комад Олимпија показује све одлике Краусовог јединственог језика који се одликује вештим спојем италијанског стила и преткласичара манхајмске школе, контрапунктске строгости Франца Ксавера Рихтера и Јохана Себастијана Баха, и драматичног стила Карла Филипа Емануела Баха и Кристофа Вилибалда Глука. Дело показује и Краусову склоност ка тематском развоју и лепо изнијансираној оркестарској боји.

Након музике за сценски комад Олимпија слушаћете балетску музику из опере Азира коју је Краус компоновао 1779. године по либрету свог шведског студента Карла Стридсберга.

Емисију уређује Ирина Цвијановић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом