Курт Вајл: Успон и пад града Махагонија

Три криминалца и оснивача града Махагонија - Леокадију Бегбик, Фетија прокуристу и Тринити Мозиса певају Ане Софи фон Отер, Питер Хоар и Вилард Вајт. Главну девојку за провод Џени Смит изводи Кристин Рајс, а Џимија, дрвосечу са Аљаске који се у њу заљубио пева Курт Штрајт. Његове пријатеље Џека О Брајана, рачуновођу Билија и Аласка Вулф Џоа тумаче Џефри Лојд-Робертс, Дарен Џефри и Нил Дејвис. Барски пијаниста је Роберт Кларк, а најављивач сцена Петерсон Џозеф. Хором и оркестром Краљевске опере Ковент Гарден диригује Марк Виглсворт.

Ова опера је прва сарадња Бертолта Брехта и Курта Вајла. Зачетак је била поруџбина Музичког фестивала у Баден-Бадену 1927. године, за који су осмислили Махагони Сонгшпил из које ће се изродити целовечерња опера. Брехт је написао либрето који се директно бавио проблемима савременог друштва у тој мери да је његова критика конзумеристичког капитализма и комодифкације људских односа релевантна и дан данас. Само име града „Махагони" је позајмљено из „спорог шимија" Comm nach Machagoni који је циркулисао као популарна нумера у Вајмарској Немачкој. Вајлов и Брехтов измишљени град греха налази се на простору широко схваћеног америчког имагинаријума насталог као талог филмова, прича са дивљег запада и афроамеричке егзотике. Град Махагони је место у којем је похлепа и потрага за задовољством све, у којем становници наплаћују све, али не цене ништа и у којем је највећи злочин немати пара.

Иначе, либрето је настао током „брејнсторминг" састанака у Брехтовом студију, уз сарадњу пишчеве секретарице Елизабет Хапутман. Сама драматуршка структура је еклектична и ослања се на сцене инспирисане Чаплиновом Златном грозницом, парафразама песама Роберта Сервиса из збирке The Spell of Zukon, као и „пронађених музичких објеката" као што су песме Asleep in the Deep и The Maiden's Prayer. Премијера опере је била уприличена 9. марта 1930. у Новом театру у Лајпцигу, у политичком миљеу који се драстично променио од тријумфалне поставке Вајл-Брехтове Опере за три гроша само две године раније. Наиме, дошло је до слома Вол Стрита који је покренуо светску економску кризу. Вајмарска република је ушла у последње дане свог постојања, а Национал-социјалистичка партија је почела да добија на све већој важности. Нацистички активисти су тако демонстрирали испред лајпцишког позоришта пред премијеру Махагонија, а њихове присталице унутар дворане су звиждуцима прекидали представу која је једва приведена крају. Брехт и Вајл као епитоми левичарске модернистичке културе ће у Трећем Рајху бити проказани као представници дегенерисане музике.

Уредник Ксенија Стевановић