Сценска музика Феликса Менделсона

Крајем 1840. године Феликс Менделсон је добио неуобичајену понуду из Берлина од Фридриха Вилхелма Четвртог. Наиме, новопостављени пруски краљ желео је да оснује Уметничку академију у Берлину по узору на Француску краљевску академију, па је позвао Менделсона да, као један од најзначајнијих немачких композитора, буде на челу музичког одсека. Како је новопостављени краљ и сам имао склоности ка уметности - био је љубитељ архитектуре, грчке трагедије, поклоник романтичарског покрета у немачкој уметности и књижевности - хтео је да оживи класично позориште у свом приватном поседу у Потсдаму. У периоду боравка у Берлину, од 1841. до 1845. године, Менделсон је компоновао музику за неколико значајних сценских пројеката, попут Софоклове Антигоне, Расинове Аталије и Шекспировог комада Сан летње ноћи.

Као четврти пројекат Феликса Менделсона за Фридриха Вилхелма Четвртог, музика за сценски комад Едип на Колону, опус 93 настала је по истоименој Софокловој драми, у немачком преводу Јохана Јакоба Кристијана Донера. Партитуру за овај комад Менделсон је завршио 25. фебруара 1845. године. Дело је 1. новембра исте године постављено на сцени позоришта у Потсдаму, а неколико дана касније имало је своје прво јавно извођење и у Берлину.

Прича прати старог и слепог Едипа који је годинама лутао у егзилу, пошто су га синови протерали из Тебе. У пратњи ћерке Антигоне, Едип коначно долази у свети шумарак у Колону, где му заштиту обезбеђује атински краљ Тезеј. Том приликом Едипа посећује Креонт, актуелни краљ Тебе, и моли га за савет како да сачува град од нападача. Едип одбија да му помогне, а Креонт неуспешно покушава да га киднапује. Убрзо затим Едипу у посету долази један од нападача - његов син Полиник. Он га моли за опроштај што га је протерао из родног града, али га моли и за благослов за предстојећу битку. Едип одбија и ову молбу, повлачи се у шумске дубине и умире.

Емисију уређује Ирина Цвијановић