Клавирске метаморфозе

Овај уметник, рођен 1932. године, студирао је теорију, историју музике и композицију на Данском краљевском конзерваторијуму у Копенхагену, а затим се усавршавао у Паризу код Нађе Буланже. У његовим раним делима приметан је утицај Јана Сибелијуса и Карла Нилсена, док је током шездесетих година прошлог века истраживао авангардне композиционе технике, створивши систем „бескрајних серија". Његов позни стваралачки период обележила је инспирација радом - сликама, текстовима и музичким идејама, швајцарског уметника Адолфа Велфлија. Композиције засноване на бескрајним серијама развијане су на начин постепеног проширивања иницијалног мелодијског језгра сачињеног од два тона. Текстуре формиране овом техником, најчешће су се мењале постепено и споро. Насупрот томе, Нергорова позна дела могу се описати речима које је композитор употребио да би осликао Велфлијеву уметност - у питању су „оштри и нагли контрасти између идиле и катастрофе".

Опус Пера Нергора обухвата шест опера, два балета осам симфонија и друга дела за симфонијски оркестар, неколико концерата, као и бројна вокална и камерна остварења.

Слушаћете три комада под називом Животиње у концерту настала у периоду од 1984. до 1997. године, у којима се могу чути одзвуци популарне и танго музике, циклус Девет пријатеља из 1984. године које одликује хумор, лиризам, деликатна употреба педала и резонанце клавира, суптилне боје, као и зналачки третман ритмичке компоненте, и, на крају, Девет студија опус 25, које су настале 1959. године, а које показују изразиту умешност у изради форме и истраживању сонитета инструмента.

Аутор емисије Бранка Поповић