Велики интерпретатори - Давид Порселајн

Давид Порселајн, рођен је 1947. године, а студије дириговања завршио је на Краљевском конзерваторијуму за музику у Хагу. Посебно заинтересован за извођаштво на аутентичним инструментима, Порселајн је такође похађао и студије барокне флауте. Афирмацију диригента започео је са оркестрима Лондонска симфонијета, Лондонска и Бергенска филхармонија, Симфонијски оркестар Би-Би-Сија, те са Симфонијским оркестром Радија југозападне Немачке, позиционирајући се превасходно као европски диригент.

Израженог афинитета и за савремену музику, Порселајн је још 1974. године основао Ансамбл Ем који је током четири године промовисао нову музику аутора из различитих земаља, а током каријере руководио је, као гостујући диригент, бројним оркестрима специјализованим за извођење савремене музике. Ови ангажмани, међутим, представљају само део његових ширих настојања за откривањем и презентовањем музике мање познатих аутора готово свих епоха. Овако профилисана извођачка пракса Давида Порселајна, веома је рано наишла на интересовање мањих дискографских кућа оријентисаних на промоцију овог сегмента музичког наслеђа.

У том смислу, један од готово заборављених аутора, чијом афирмацијом се Давид Порселајн интензиво бави последњих година у сарадњи са издавачком кућом CPO, јесте Хендрик Андрисен, холандски композитор који је стварао током двадесетог века.

Порселајново истраживање мање познате музике, али и изражени афинитет према оперској литератури, резултирали су бројним премијерним извођењима и снимцима на којима се између осталих нашла и музика наше композиторке Исидоре Жебељан, чија је дела попут опере Зора Д или оркестарске поеме Коњи Светог Марка Порселајн извео и забележио за иностране издаваче. Остале су упамћене и његове интерпретације опере Никсон у Кини Џона Адамса у оперској кући у Квинсленду, а Порселајн последњих година на аустралијским оперским сценама делује и као хваљени диригент дела стандардне оперске литературе, истичући се својим тумачењима дела Ђузепа Вердија и Ђоакина Росинија у Сиднејској опери. Овом низу достигнућа може се додати и рад на интегралном извођењу оркестарских дела Лудвига ван Бетовена, чије је Симфоније са Тасманијским симфонијским оркестром забележио за дискографску кућу Еј-Би-Си класикс.