Клавирске метаморфозе

Едуард Абрамиан je рођен 1923. године у Тбилисију где је студирао клавир и композицију на Државном конзерваторијуму. Године 1960. преселио се у Јереван, где је на Конзерваторијуму предавао клавир. Био је изврстан пијаниста са бројним одржаним реситалима, а велики број дела посветио је управо клавиру. Његов опус садржи и музику за бројне позоришне комаде, као и дела за велики извођачки апарат као што су Игре за симфонијски оркестар, симфонијска поема Мојој домовини и кантата Ода пријатељству. Написао је, такође, бројна вокална дела, камерне композиције и дидактичке комаде за децу. Два концерта за клавир, Клавирска соната и Двадесет четири клавирска прелида спадају међу његова најзначајнија и најпознатија остварења. Критика често описује Абрамиана као романтичара, при чему се истиче да се његов романтизам не састоји у носталгичној жељи да врати стил деветнаестог века, већ да се тај стил учини актуелним за савремене музичке материјале. У његовим делима могу се чути одзвуци музике Сергеја Рахмањинова и Александра Бородина, као и јерменског фолклора.

Слушаћете избор из колекције Двадесет четири прелида која је настала у периоду између 1951. и 1958. године. За разлику од других сличних збирки, у којима се свих дванаест дурских и молских тоналитета јавља у одређеном редоследу, код Абрамиана се неки тоналитети појављују више пута, док су неки изостављени. Њихова појава, такође, не следи унапред утврђену схему, већ наступају у слободном низању, у служби тоналног контраста у односу на претходи прелид. Циклус садржи различите типове писања од оних у којима доминира однос мелодија-пратња, преко токатних композиција и оних са изразито орнаментираним мелодијским линијама, до густих контрапунктских фактура.

Аутор емисије Бранка Поповић