Историјски снимци

Казалсово име данас је нераскидиво везано за први интегрални снимак Бахових свита за виолончело које је заблежио 1938. године у Еби Роуд студију у Лондону. Овај запис се и данас сматра антологијским, референтним извођењем који је овај Бахов циклус вратио међу најважнија дела западне музичке културе.

Представићемо снимак Бахове Прве свите за виолончело у Ге дуру забележен 1954. године. Ово је и једини запис овог дела, начињен мимо легендарне сесије из 1938. године. Наиме, Казалс није волео филмску камеру, а концерт на којем је извео Бахову Свиту забележен је као филмски документ о уметниковом наступу у бенедиткинској опатији Сен-Мишел-де-Куша, који се налази близу места Прад, у француским Пиринејима, где је виолончелиста живео у добровољном изганству од доласка диктатора Франка на власт у Шпанији. Казалс је испрва био врло невољан да дозволи снимање Бахове Свите, али је на на наговор Маделин Фоле дозволио Роберту Снајдеру да начини визуелни и аудио запис.

У емисији ћете чути једини постојећи снимак Концерта за виолончело у Де дуру Јозефа Хајнда који је Казалс начинио у својој каријери. Током Другог светског рата уметник је боравио у пиринејском градићу Праду, који је припадао такозваној слободној, односно неокупираној зони Француске. То му је омогућило да одржи и неколико концерата у Швајцарској, у октобру 1941. године, како би прикупио помоћ за шпанске избеглице које су живеле у тешким условима. Том приликом је у Женеви, 20. октобра, извео и Концерт у Де дуру заједно са Оркестром Романске Швајцарске којим је руководио Ернест Ансерме. Казалс је иначе често изводио ово дело, али је одлучио да композицију сними тек 1945. године и то у лондонском Еби Роуд студију. Током сесија виолончелиста је сазнао да су савезници одлучили да не збаце Франка са власти у Шпанији. Разочаран и фрустриран, Казалс је напустио Еби Роуд студио. Тако је овај запис из 1941. године, пун слободног фразирања и интуитивног преузимања ризика у току концертног извођења, једини целовити запис уметникове интепретације Хајдновог концерта, који је похрањен у фоноархиву Радија Романске Швајцарске.

Уредник Ксенија Стевановић