Опере – Ђакомо Пучини: Сестра Анђелика

Ово дело написано је на текст драме Ђовакина Форцана о часној сестри која је себи одузела живот пошто је чула да јој је дете умрло. Током рада на партитури композитор је замолио за помоћ своју сестру Иђенију, која је била игуманија самостана у Вичепелагу под именом сестра Ђулија Енрикета. Она му је допустила да посети манастир и да свира партитуру окупљеним монахињама, које су, како сведочанство каже, биле „потресене до суза". Премијера Сестре Анђелике уприличена је 14. децембра 1918. године у њујоршком Метрополитену, где је изведена као други део Триптиха поред опера Плашт и Ђовани Скики.

Сестра Анђелика започиње вечерњом сценом молитве. Надзорница прекорева две сестре - једну јер се смејала током певања химне, а другу јер је сакрила руже у својим монашким одорама. Пролеће је дошло и сестра Ђеновјева говори да је ово прво од три вечери када зраци залазећег сунца падају тако да вода у њиховој фонтани добија златну боју. Ово лепо предвечерје буди успаване жеље код калуђерица, једино Анђелика говори да не жели ништа. Ипак, сви знају да она жудно ишчекује вести од богате, аристократске породице која ју је послала у самостан по казни. Сестра болничарка, моли Анђелику да направи биљни мелем, јер је једну од калуђерица ујела оса. Она то чини и сви се диве њеној умешности. Проноси се вест да раскошна кочија стоји испред улаза у самостан. Игуманија позива Анђелику, јер јој је у посету дошла принцеза, иначе њена тетка. Она је хладна и прорачуната и дошла је да тражи од Анђелике да се одрекне наследства у корист своје сестре која треба да се уда. Принцеза прекорева младу жену због тога што је укаљала част породице. Анђелика јој говори да не може да заборави свог ванбрачног сина који јој је одузет пре седам година. Тада сазнаје да је дете у међувремену умрло, и млада жена се слама од бола. Она прави отровни напитак од биљака и испија га. Али, одмах потом се каје због смртног греха који је починила. Френетично моли за спасење. У последњем призору присуствујемо Анђеликиној самртној визији и чуду: Девица Марија, на небесима, доводи њено дете које јој трчи у загрљај.

Уредница Ксенија Стевановић