Опере – Енрике Гранадос: Гојескас

Гојескас је једнствено дело, инспирисано сликама Франсиска Гоје које приказују улице, људе и атмосферу Мадрида у XVIII веку. Гранадос је иницијално написао свиту за клавир посвећену овој тематици, али га је амерички пијаниста Ернест Шелинг охрабрио да на основу ње напише оперу. Париска опера је планирала да прва постави Гојескас, али је почетак Првог светског рата спречио овај план. Шелинг је потом организовао премијеру у њујоршком Метрополитену. Критичари истичу да ово дело поседује свежину, хармонску одважност и романтичну атмосферу карактеристичну за Гранадосово мајсторско писмо.

Радња дело се дешава у Мадриду око 1800. године. Пакиро је тореадор који са забавља са групом младих на тргу Кампо де ла Флорида задиркујући пролазнике и добацујући лепим женама. Појављује се његова вереница Пепа, а потом и племкиња Розарио која тражи свог љубавника Фернанда, капетана краљевске гарде. Угледавши лепу незнанку, Пакиро је позива на плес у крчми те вечери. Одмах потом, Фернандо ипак стиже на уговорени састанак и говори да ће је он одвести на плес. Пепа је бесна због пажње коју сви поклањају Розарио и заклиње се да ће јој се осветити. Друга сцена се дешава у крчми. Фернандо и Пакиро се посвађају и, на фону веселог фанданга, заказују двобој. Последња, трећа сцена се дешава у Розаријином врту, где она слуша славујев пој. Тада пева своју чувену Славујеву арију која је иначе послужила мексичкој уметници Консуело Веласкез као инспирација за чувену песму Besame Mucho из 1940. године. Ускоро се појављује и Фернандо и они певају страсни дует. Звук звона објављује да је дошло време за двобој. Све утихне на кратко, а потом се чује Фернандов крик. Розарио помаже свом рањеном љубавнику да се врати у башту, где умире на њеним рукама.

Главне улоге тумаче: Ђузепина Пјунти као Розарио, Андека Горочатегуи као Фернандо, Ана Марија Кјури као Пепа и Фабијан Велоз као Пакиро.

Уредница Ксенија Стевановић