Хроника Трећег програма

За вечерашњу „Хронику" са недавно завршеног 43. ФЕСТА Дејан Петровић коментарише филмове Вука Ршумовића Ничије дете и Марђан Сатрапи Гласови. У вези са вишеструко награђиваним Ршумовићевим филмом, Петровић пише: „упечатљиво остварење на трагу најбољих домаћих традиција екранизација социјалних тема, попут Сивог дома или Заборављених, којим аутор заиста скреће пажњу на себе и обећава много добрих филмова у непосредној будућности". С друге стране, филм Гласови малде иранско-француске ауторке, која је већ скренула пажњу на себе одличним делима Персеполис и Пилетина са шљивама, представља крупан корак у брижљивом грађењу једне велике каријере, али ипак уназад, оцењује Петровић.

* * *

Крајем прошле године у издању Културног центра Новог Сада штампан је роман Ота Хорвата Сабо је стао, а недавно му је стручни жири (у саставу Тамара Крстић, Срђан Срдић и Бојан Васић) доделио награду „Биљана Јовановић" за најбоље књижевно остварење објављено у 2014. години код овог издавача. По речима Ивана Радосављевића, роман је конструисан као низ краћих поглавља која доносе монолошка присећања и емоционална самопреиспитивања главног лика и наратора, који безуспешно покушава да се избори са очајем и поврати неку врсту психичке равнотеже након смрти вољене супруге. При томе, Сабова нарација је условљена сопственом функцијом - покушавајући да себи пружи неког рачуна о стању у којем се налази, да расветли своја осећања и интимну историју, он лута између лица приповедања: од укупно 34 поглавља, петнаест је написано у првом лицу, пет у другом, тринаест у трећем, док је последње поглавље празно.

* * *

Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба I аутора Боривоја С. Стојковића први пут је објављена у часопису Театрон (двоброј 10-11 за 1977), али је тек ове године добила издање какво заслужује, то јест штампана је у облику књиге чији је издавач Музеј позоришне уметности Србије из Београда. Како нас обавештава Радомир Путник, реч је о истраживачком подухвату који је трајао неколико деценија и који је остварен искључиво захваљујући личној предузимљивости и упорности Боривоја С. Стојковића. Ликовно и технички беспрекорно опремљене, обогаћена мноштвом квалитетних фотографија за шта је заслужна Мирјана Одавић, ова књига је и даље најпоузданији водич кроз историју српског позоришта; а по ширини прилаза грађи, аргументацији на коју се позива, студиозности у анализи података и јасноћи стила, Стојковићева Историја српског позоришта узорно је штиво у српској театрологији, те ваља очекивати да ће објављивањем преосталих томова бити употпуњен и ваљано представљен огроман допринос овога аутора нашем позоришту уопште.

Уредница емисије Тања Мијовић.